СРБИ И АРБАНАСИ – Јован И. Деретић

8.50 

Народ који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, пореклом је са Кавказа! У античком времену била је позната једна земља на Кавказу под именом Албанија…

На залихама

Опис

Народ који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, пореклом је са Кавказа! У античком времену била је позната једна земља на Кавказу под именом Албанија.

Тако су је називали странци, али не и њени становници, баш као и данас ову Албанију. Савремену Албанију њени становници називају Шћиперија. Албанија на Кавказу налазила се на источним падинама ове планине, између Каспијског мора и врха Кавказа.

Са њене јужне стране почињала је од Апшеронског Полуострва, на коме се налази савремени азербејџански град Баку. Северно од Албаније налазила се земља Алана, северозападно су били Ибери, а западно и јужно од Албаније налазили су се Јермени.

Јужни део те античке Албаније припада данас Азербејџану, а северни део Русији. Постојао је један град под именом Албана на обали каспијског мора између савремених градова Дивичија и Дербента. По имену овог града земља у његовом залеђу добила је име Албанија...

СРБИ И АРБАНАСИ - Јован И. Деретић

Ганеша клуб, 2013

21цм, 250стр

тврд повез, ћирилица

ИСБН: 978-86-84371-35-7

 

 

Рецензије

Још нема коментара.

Само пријављени корисници који су купили овај производ могу оставити коментар.

Можда ће вам се свидети …

  • Ганеша клубКњиге

    ИЛИРСКА СРБИЈА – др Јован И. Деретић и Драгољуб П. Антић

    Србска држава на Хелмском полуострву је постојала, без прекида, више од 700 година на просторима које у овој студији називамо Илирском Србијом. Она је наследила државно право од Западног Римског царства, њен оснивач Маркелин је био званично император, и од самих почетака је призната од Источног Римског (Ромејског) царства, да би то право предала модернијој средњовековној држави династије Немањића. Престоница …

    Брзи преглед
  • Ганеша клубКњиге

    РАТНИЧКЕ ДРЖАВЕ – др Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић

    После смрти Александра Великог настају нова царства, али се више векова одржавају тековине Александровог панцарства. По сличним обрасцима настају бројне ратнички оријентисане државе и њихово ширење доводи до раслојавања древног света у верском, језичком и културном смислу. Нове државе ће вековима следити обрасце Александра Великог, али ће њихов карактер све више бити заснован на ратничким слојевима, ратовима и војној моћи.

    Током …

    Брзи преглед
  • Ганеша клубКњиге

    АНТИЧКА СРБИЈА – др Јован И. Деретић

    АНТИЧKА СРБИЈА раскринкава старе представе о античком времену које нису засноване на научним чињеницама, него су хипотетички исконструисане ради попуњавања логичких и временских празнина, као и тенденциозних тумачења у политици доминације.
    Балкан (Хелмско полуострво) представља широко научно поље за истраживање развоја цивилизацијских сфера старог и новог света. Винча, Лепенски вир, Старчево, Сирмијум, Гамзиград и многи други археолошки локалитети не дају се …

    Брзи преглед
  • Ганеша клубКњиге

    ДОБА ХРИШЋАНСТВА – др Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић

    Ширење Римског царства и претварање сербских крајишки организованих племена у штит и мач Царства поклапа се са настанком Хришћанства и првом Црквом међу Србима. Слабљење моћи Рима доводи до поделе Царства и дугог процеса настајања нових држава (организованих углавном од сербо-рашких ратничких племена и родова). Западно Римско царство наставља свој правни континуитет кроз државу у Илирској Србији. Бројна племена са …

    Брзи преглед