Прву књигу „О ПРВОМ СРПСКО – ТУРСКОМ РАТУ 1876.“ приредио историчар Небојша Цвејић, издавачи Међуопштински историјски архив Шабац, Шабац и Удружење Милош Милојевић, Црна Бара. Објављивања ове књиге финансијски је помогло МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.
Оригинални текст Заклетве усташа и добровољаца Милоша С. Милојевића
На страници 61 приказан је оригиналан текст Заклетве усташа и добровољаца Милоша С. Милојевића, за коју апелаши тврде да је „шарлатанска“ и да Министарство културе финансира шарлатанство Милоша С. Милојевића.
Југословен др Владан Ђорђевић пише о Заклетви којом је заклео добровољце Милош С. Милојевић: „ ја сажаљевам што немам при руци текст ове драгоцене заклетве, јер је заиста уникум стила и патријотског галиматијаса„
Шта то смета апелашима у тексту Заклетве добровољаца Милоша С. Милојевића?
Препис текста Заклетве:
ЗАКЛЕТВА УСТАША И ДОБРОВОЉАЦА ПАНАЈЕВИЋСКОГ, РИКОВСКОГ, ГОРЊО-КРЊИНСКОГ И ДРЕНОПОЉСКОГ ЛОГОРА, ПОЛОЖЕНА 11.,12.,13., и 14. НОВЕМБРА 1876.
Заклетва, положена 11., 12., 13.и 14. нов(ембра)
Усташима и добровољцима: панојевићског, риковског, горњо-крњинског и дренопољског логора.
Ја Усташ Н.Н. добровољац Н.Н. из села и места Н.Н. бивше Краљице и Царице Србије, бивши од пропасти српског царства на Косову, а нарочито пропасти српских Деспота и владара по Косову, па до данас, роб турски, и сада, помоћу Свемогућег Бога и Величанственог и Најсвелијег Све-Српског Краља Милана М. Обреновића IV слободан грађанин Краљевине Србије; Заклињем се живим и свемогућим Богом и светом и неразделном Тројицом, Частним Крстом, Еванђељем и свим божијим Светцима и Угодницима, као и оним, што ми је на овом и оном свету најмилије и светлије, и то у име моје и моје породице, мога дома, својте и родбине, малог и великог, мушког и женског, Старог и младог и које ће бити док ми траје рода и кољена: да ћу, са свом својом родбином и својтом, породицом и рођацима, бити веран поданик мог Највеличанственог и Најсветлијег Краља Милана М. Обреновића IV моје Најсветлије и Величанственије Госпође Краљице Наталије и Најсветлијег и Величанственијег Краљевића Александра; да ћу са својом породицом, својтом и родбином, док ми траје рода и кољена, до амин века бити веран Величанственој и Најсветлијој породици Обреновића; да ћу све његове непријатеље и српске независтне и самосталне цркве и Патријаршије, као своје личне свуда и на сваком месту без икакве штедње и милости гонити и утамањивати; да ћу законе и наређења његова као највећу светињу слушати и вршити; да ћу под његовом Величанственом и најсвелијом Заставом борити се до последњег часа свога живота; да ћу под најсветијом Заставом Његова Величанства свуда и на сваком месту до последње капи крви бранити и заштићавати свеколико Српство, где га год и колико га год има; да ћу част, живот и имање сваког брата Србина од Солуна до изнад Пеште и од иза Једрена до Сињег мора, докле је славе и доламе свуда и на сваком месту до посљедњег издисаја бранити и чувати искорењујући разна пределна имена: Шоп, Гога, Рекалија, Бугарин, Бошњак, Херцеговац, Арнаутин и т.д. и све једним именом брат Србин свати: и, како ја мој род и пород, моја родбина и својта, од сада па до амина века ово будем вршио и по овој се Заклетви управљао, тако мени, моме роду и породу, мојој својти и родбини помогао свемогући Бог, света Животворећа и Неразделна Тројица, Частни крст и Јеванђеље, сви божији светци и угодници овог и онога света амин.
Испод потписници 239 српских усташа и добровољаца.
Књигу можете поручити: https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/o-prvom-srpsko-turskom-ratu-1876-1877/
Аутор текста: Иво М. Андрић
0 коментара