После издања две књиге из Архива Јована Хаџи Васиљевића, ратна писма између Милојка Веселиновића и Милоша С. Милојевића, Удружење Милош Милојевић из Црне Баре припрема за штампу "Црте ратних слика" од Милоша С. Милојевића.

Као што су "Путописи 4. део" донео ново сагледавање догађаја у другој половини 19. века у кнежевини Србији, тако и "Црте ратних слика" доноси сасвим другу слику Првог српско - турског рата 1876. године.

Како би будуће читаоце увео у саму тему и разумели величину војничког ратовања Милоша С. Милојевића покушаћу упознати са војничким терминима ВОЈИШТЕ и СТРАТЕГИЈА.

Војиште је ограничен простор (терен, земљиште) на коме ће се извршити стратешки циљ. Стратешки циљ по војводи Живојину Мишићу "Стратегија" стр. 16 у издању Војно издавачки и новинарски центар из Београда 1993. године:

"Да видимо сада поједине поједине писце, како дефинишу Стратегију и Тактику, и како цене однос једне наспрам друге:

  1. "Стратегија по самом имену карактерише војводску вештину, т.ј. вештину употребе војске, да се достигне ратни циљ. Тактика пак показује распоред и начин за употребу војске, да се уништи противничка војска" ;
  2.  "Стратегија распоређује и креће војске до судара, а Тактика изводи и извршује судар";
  3.  "Стратегија даје мисао - идеју, означује правац, одређује време и место за судар, а Тактика овај извршује";
  4. "Стратегија је вештина управљати масама на ратишту; Тактика је вештина ангажовати те масе на бојишту. (Жомини);
  5.  "Циљ је Стратегије, да припреми и задобије победу; циљ је Тактике да победу очува - обезбеди." (Клаузевиц);

Сви досадашњи истраживачи нису дефинисали Војиште и Стратешки циљ Првог српско - турског рата 1876. године, већ само правце напада за ослобођење појединих градова под Османском влашћу. У почетку рата 1876. године српска војска имала је три засебна војишта и то под командом:  руског генерала Черњајева (кога у Успоменама војводе Живојина Мишића, партизански генерал Саво Скоко описује као свесловенског, да се после рата вратио у Русију, а то је лаж. Черњајев после рата одлази у Беч(?) где више пута пише и моли руског Цара, да му одобри повратак у Русију.  Други правац Фрања Заха пољска католички емигранат. На трећем правцу јединог Србина генерала Ранка Алимпића (кога вечити пијаница Ђура Јакшић исмејава). У Успоменама војводе Живојина Мишића  улога јединица под командом генерала Ранка Алимпића, да му је "стратешки циљ" блокада османски снага на реци Дрини. Шта се стварно догодило? Део српских јединица прешла је Дрину из Мачве у Семберију, стигао до Бијељине, а тада на интервенцију Аустрије и Русије наређено да се врате назад на почетне линије.

Како је и тим условима Милош С. Милојевић успео да створи снажну српску јединицу која је успешно водила битке против османских елитних јединица, читаћете у "Црте ратних слика".

https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/o-prvom-srpsko-turskom-ratu-1876-1877/

https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/o-drugom-srpsko-turskom-ratu-1877-1878/

Аутор текста: Иво М. Андрић

 

 


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X