У задње време поново се јављају преко медија следбеници Јосипа Јуре Штросмајера. Поставља се питање: Зашто баш данас, напади на лик и дело Милоша С. Милојевића? После затишја од скоро годину дана на исти начин као и раније, покушава да се поништи рад Милоша С. Милојевића у борби за српство.
Постави слику две књиге од која је једна од Стефана Верковића (познат да је рођен као Хрват – фрањевац, чедо мафијаша Илије Гарашанина, постаје православац, завршава као бугарски поданик) и Владимира Бована. југословена, који је музички необразован, а анализира српске песме које је сакупљао Милош С. Милојевић. Покушавају да изједначе рад југословена-Бугарина са радом Србином Милоша С. Милојевића.
Затим поставља мишљење Спиридона Гопчевића о раду Милоша С. Милојевића, како бих негативно реаговао на критику. Моје мишљење о Спиридону Гопчевићу, довољан податак, да је био поданик аустроугарске. Гопчевић критикује књижевни рад Милоша С. Милојевића. Милојевић пише да га Срби у Србији и Турској разумели, а не бечки Срби:
у питању је критика великог Србина“
његово мишљење, не бих да улазим у анализу. Задржаћу за себе“
штета да таква Србенда нема ехо у Вама“
прочитао сам шта сам Милојевић каже о свом раду. Текст нема везе шта је Милојевић написао.“
једна од бољих квалификација и оцена Милошевог стила, а дата од савременика му. Бован, са друге стране, врши текстолошку анализу и доказује да је у половини песама са КиМ било „контаминација“, тј. трећина измишљених „ненародних“ стихова“
све то преписано из Јагићевог: Archiv fur slavische Philologie, идеолошки лист југословенства.“
Аутор текста: Иво М. Андрић
0 коментара