Извор Википедија
Нема Србина ко не зна за војводу Живојина Мишића, његов подвиг за време Колубарске битке 1914. године, када је из разбијене војске створио оперативне јединице и извршио успешан контранапад.
Мало је познато на срамоту српског народа да је пре војводе Мишића у далеко тежим условима, већи подвиг учинио Милош С. Милојевић. Два дана пред почетак рата између Србије и Османлија, чувши да ће Черњајев стрељати Тодора Станковића, Милош С. Милојевић одлази са положаја у Алексинац. Ставља под своју заштиту Тодора Станковића „Ефендију“. Черњајев љут, забрањује да се Милош С. Милојевић врати назад на положаје. Почиње рат и после првог дана долази до општег расула у српској војсци. Какво је расуло настало у војсци описује др Владан Ђорђевић у свом делу „На граници“. Преваром Милош С. Милојевић успева да изађе из Алексинца сам пређе границу између Србије и Османског царства, затекне момка на ливади и пошаље га по кмета српског села. Чувши кмет да га тражи Милош С. Милојевић долази до њега. Милош С. Милојевић са кметом организује од домаћег становништва војне јединице, а све њих заклиње пред црквом на верност књазу Милану. Касније стижу код Милоша С. Милојевића добровољачке јединице под командом Косте Шуменковића и Милојка Веселиновића.
Милош С. Милојевић урадио је што пре њега нико није. Организовао војне јединице на туђем терену, од сељака створио војну структуру, која је бројала 2200 бораца против 5500 османлија. Док је он командовао на тој линији ни један положај није пао.
После отвореног сукоба са Черњајевим у августу 1876. године са делом добровољаца прелази на правац Рашка (Јаворски правац). По завршетку Првог српско – османског рата 1877. године, једина српска јединица која је разбила турску војску и ушла дубоко у ослобођену територију били су Милошеви добровољци.
Какав је српски командан Милош С. Милојевић, слику о њему, може добити из писама које је писао Милојку Веселиновићу. Писма су објављена у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, Архива Шабац и Библиотеке Богатић, кроз пројекте Министарства културе Србије. Књиге можете поручити:
0 коментара