Сав рад Милоша С. Милојевића може се видети у ИСТОРИСКО – ЕТНОГРАФСКО ГЕОГРАФСКА МАПА СРБА И СРПСКИХ (ЈУГОСЛОВЕНСКИХ) ЗЕМАЉА У ТУСКОЈ И АУСТРИЈИ. Прилог Мапи штампани су Одломци из историје Срба и српских земаља у Турској и Аустрији.
На изради Мапе, поред Милоша С. Милојевића, (стр. 447 Одломака у издању Удружења Милош Милојевић Црна Бара: „155. Карта Србије мајора Љубомира Ивановића. Код имена г. Љубомира имамо њему, а нарочито
г. мајору М. Лешјанину, да и изразимо нашу најдубљу благодарност, што су нас послужили својим материалима војеног министарства, да нам што потпунија карта изађе. Хвала им и слава.“), помагали су тада мајори Љубомир Ивановић http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA
и Милојко Љешјанин http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE_%D0%BB%D0%B5%D1%88%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD
Мапу о свом трошку штампао Коста Шуменковић, а о томе пише на страници 449 и 450 у Одломцима Милош С. Милојевић у издању Удружења Милош Милојевић Црна Бара:
„Благодарност је и Г.Г. слагачима, који су се доста намучили учећи страна писмена и у исто време слажући текстове. За мапу једина и најчешћа је благодарност, а и безсмртна слава, докле траје српства, малом и незнатном сиротану, а огромном и дивном патриоти Г. Кости Атанасковом Шуменковићу овд. кафеџији код “Балкана“ и родом из Боровеца Оридске нахије Праве Србије, који задужујући се и плаћајући велике лихве издаје помињућу Мапу. Без нега она неби никада угледала била света.
Угледав, и сетив се њега Г.Г. чланови одсека математичког и јестаственичког срп. ученог Друш. нека им буде црн образ пред садањим и потоњим нараштајима српским, што онаку донеше одлуку о нашој мапи, најсовршенијем, за сад, чеду наших одвећ непознатих земаља, наше народности и историје. Нарочито нека се вечно стиде Г.Г. оцењачи, који онако подло, и занешени себичном неком сујетом, на основу лажи (као што је већ казано у 112. и 113. броју “Трговачког Гласника 1871.“) и управо кајишарску оцену преставише својем одсеку.“
Против издавања Мапе био је власник часописа „Трговачки Гласник 1871. године“ Чедомир Мијатовић, а чланови Одсека природни и математички: Фрањо Зах (Чех), Аћим Медовић (Пољак), Коста Алковић (рођен у Земуну), Јован Валента (Чех), Јован Машин (Чех) и једини Србин у Одсеку Јован Драгашевић рођен у тадашњој Србији.
Сва остала дела Милоша С. Милојевића везана су за Мапу, која приказује српски етнички простор, тако и Путописи IV https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/
0 коментара