Зашто садашње монаштво манастира Високи Дечани мрзе Милоша С. Милојевића?

Можда нису знали да први Србин из Кнежевине Србије посетио и описао манастир Високи Дечани, Милош С. Милојевић, а описао у свом делу ПУТОПИС дела праве (старе) Србије, III књига, штампана 1877. године у Београду.

У Путопис III, Милош С. Милојевић описује свој лични доживљај од странице 4 до 108.

На страници 14 пише: "Ови су градићи били узрок, што су се Дечани до сада одржали, а не спутност са главног друма, као што овако напамер прича Г. Гиљфердин и остали."

Зато ћете у библиотеци манастира затећи књиге руског криминалца, који покраде из манастира Старе Србије, на тоне српских књига,  Александра Фјодоровича Гиљфердинга. https://www.decani.org/rs/%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BF%

D0%B8%D1%81%D0%B8

"Због овог и оваквог, за варварске цели прекопавања, помост се, над те две гробнице, проваљује, а и помост је купјелин с тога сада узвишенији неколико над помостом препратиним. Ови св: оци, са варварским целима заједно са пок: Гедеоном Јуришићем, и веле, да су по његовој и неке браће Руса жељи, прекопали и претурили све и у каменим труњама св: краља Стефана и Јелене, као и по свима, чини нам се, угловима и буџацима, па чак и оним зиданим стубовима, тражећи непрестано ништа ни мање ни више до жуте дукате, али у један мах нашли су . . . . књиге! књиге! књиге драгоцене, којима оцениваше важност један од оних, који су копали, и пошто је био у Русији и видео тамо на каквој су цени старине од мало већег, а некамо ли великог значаја, рече: ''Свако је писмо у тих нађених у овим гробницама књига вредило по 1 #: ц: од реда, а у изабранијих, за науку и историју нашу прошлу, по 5. # ц: за сваког на свету. За Србе (узданувши) свако је писмо у свију уопште вредило по 10 # ц: а у оних изабранијих за науку и прошлост српску и по 20 # к;!?
На питања: где су, и шта је било од свега тога? одговорило је се, као и обично: да је развучено, да је се некако затарило, да је се изгубило, да је однешено у Русију и у друге земље, да га нема и т: д:: Један од св: отаца дуго тражаше да нам покаже некакав бугарски ''Царевник'' нађен у гробу св: Јелене, у ком се излаже прошла бугарска историја, најтачније најпотпуније. У њему се, вели, говори: како су Бугари дошли, као хунска чорда, покорили српска племена у дан: Бугарској и т.д: како је им се прекратила та владајући лоза и раса хунско-бугарска још у IX. веку те се појавила још у том веку нека Ерменска, а Влашка опет у XI веку; како су им владали од Бодина Срби и т: д: како су урођавајући се непрестано са нашим Немањићима, ова им иста крв и владала и т: д:"

"Други опет тражаше на кожи описану владу кнеза Лазара и битку косовску, која је нађена у једној од ове две гробнице, пред којом стојимо, али је тобож. никако неможе наћи, а ми држимо нехтеде. У тој се књизи, вели, говори: како је Лазар дошао на владу; како је било живих Неманића; како су их васионски сабори, натерани грчким патриархом, проклели; како је свештенство с тога изабрало, по ових препорукама Лазара, и одбацило Неманиће, како се Лазар прозвао у место император краљ и још из веће смирености кнез, како су уступљене Грцима неке земље млоге и епискупије подпадајуће под пећску патриаршију, патриаршију Душанову, а четврту васионску не само, него и под патриаршају св: Саве. Тада је веле уступљена и софијска српска митрополија, а из ње пренета и основана иста софијска из Софије у Радомир. Тако исто и митрополије, Димотичка, Филипопољска. Сереска, Једренска, Шумљенка, и још њих 20, у Тракији и на острвима па све до самог Цариграда, што ће бити по свој прилици још у време деспота Угљеше брата Вукашинова, а за време овог краљевања и т: д:."

"Погрешно је у ''Дечанском Првенцу'' казато да овде пише Душан цар. Преписујући (као и све што је из ове књиге Г, Гиљфердинг и сам је пао у ову исту погрешку, те тако од овде овог краља Душана, направише цара, што је било млого доцније. По оваким хрђавим преписама старина хрђаво се и наше историје разни догађаји схваћају."

"Сад испод овог иду у васдуху лебдећа и трубећа два анђела држећи међу себом земљу, и то над дољњем стубу од оквира, а испод њега поменута црква са св: Савом и Симеуном. Тражећи ову (хрисовуљу) претурајући књигу по књигу набројалисмо у књижници дечанској преко 250 разних књига које целих а којих у одломцима, од којих наводимо само оне, које имају на себи по гдекоју прибелешку: 1. Устав црквени на хартији, прекрасно и дивно написан у првој половини 15. века. 2. Часловац велики на кожи из друге половине 13. нека. 3. Устав велики на хартији из 16. века. 4. Начело и тулковања саборска на хартији из 15. века. 5. Тако исто, Но само из прве половине 15. века, ситно писан, такође на хартији. 6. Непун Апостол на кожи из друге половине 13. века. 7. Прекрасно писане на кожи Молитве непуне, из 13. века. 8. Октојих на кожи писан с концем 12. века. 9. Устав црквени писан на кожи с концем 12. века. 10. Кожија служба на кожи писана у другој половини 13. века. 11. Еванђеље на кожи писано у два ступца, из друге четвртине 12. века, 12. Мало Еванђеље на кожи писано у 13. веку. 13.  прекрасно писано на хартији у 15. веку. 14. Ирмологија велика на хартији прекрасно писана такође у 15. веку. Списаније душенолезно од внутру етиопској и Индији и в свети град принесена Јоаном Мнихом на хартији у 8. из 15. века. 16. Апостол на кожи из 13. века. 17. Огромне дебљине на хартији Законик из 16. века. 18. Устав црквени на хартији и иза првог изодртог листа пише црвеним писменима Књига је ова из 16. века 19. Прекрасно написан и најљепшијим старим срп. језиком, на кожи читав Устав црквени из 14. века без почетка и свршетка. 20. Мањи Минеј не пун на хартија, у једног св: оца, дечанског у ком су правила: св: Саве, св: Ђорђа, св: краља Дечанског и још неких српских светаца; али га ми невидесмо. 21. Устав на хартији писан при крају којег црвеним је писменима написано доцније ово...., а у 14 црвених врстица страшна и ужасна кукњава писчева, чим се ово све и свршава; 22. Огромна на кожи књига из 13. века, и то 'Беседе' разних светаца против разних јеретика и разних јереси; 23. Минеј на кожи од 14. века; 24 Законик црквени на хартији из 16. века; 23. .Устав бож; службе на хартији из 17. века; 26. Псалтир на хартији из 16. века; 27 Једна грчка Рукописана књига; 28 Проповеди на хартији 16. века, 29. Еванђеље на хартији 15. века; 30. Устав бож: службе на ..."

"Тражећи непрестано хрисовуљу коју је издала овом монастиру Царица Милица, са сином Стефаном Високим, а млоге владике са патриарсима, потврђивале, ми најђемо на....... трећу сасвим досада непознату! О овој св: оци несу не само баш ништа знали него ни сањали. У њој има преко 50. листа изедених од миша при крајевима изтрулелих од влаге и плесни. Ми смо осушили и спремили да се амо пошље, ама до данас беше све узадуд, хрисовуље још нема. Кад би се могло слободно радити и кад би се смио човек бар калуђерима јавити, нашло би се још млого неиздатих ствари, које су биле забачене. Са овом новооткривеном ваљало је послати и једва нађену кнегиње Милице, ама нема до данас ама баш ни једне. Хрисовуљу св: краља недају никоме и ми смо је најтачније и верније преписали изговарајући се: да нам треба ради натписа око уписаних светаца; те да буду писмена око глава ових онаква иста, каква су у хрисовуљи св: краља."

Има још много података о манастиру Високи Дечана и како их је доживљавао Милош С. Милојевић.

Да ли овдашњи монаси манастира Високи Дечани знају за Милоша С. Милојевића? Знају! У манстиру Високи Дечани сахрањен је Сава Дечанац, саборац Милоша С. Милојевића. Манастир и својој библиотеци поседује књигу "Страдање Старе Србије и Македоније" од владика Саве Дечанца:  https://www.decani.org/rs/%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5/view-document

На страници: 124 и 125 о односу Милоша С. Милојевић и владике Саве Дечанца:

"Зарија Р. Поповић
у својству изасланика господина министра просвете

ГОВОР
на погребу Епископа жичког Саве Дечанца:

“Кад насташе бурни и одсудни дани” — како то песник вели — калуђер Сава, прерушен у арнаутско одело, с пушком у руци, прелази у Србију, која разви засгаву за ослобођење и уједињење, и ступа у борце као командир дажевско — ибарских усташа под командом великога Србина Милоша С. Милојевића.

и

Владика је Сава један од оних поборника из кола Милоша С. Милојевића који српски народ виде у правим границама српских земаља. Одушевљени сјајном прошлошћу српском, у перспективи гледају сјајну будућност српску. И владике Саве сви радови управљени су једном циљу: ослобођењу и уједињењу Српства. У служби томе идеалу није се никад пожалио на умор, није никад пожелео одмора; у служби тој ни)е жалио никаквих жртава. "Није ми до себе, - говори владика Сава, - мени ништа и не треба: у ма којој кући наших Немањића има склоништа и коре хлеба; али ми је за јадни народ српски: за његову будућност за његове светиње и задужбине готов сам непрестано и говорити и писати, и молити и преклињати ."

Одговор на сва питања су Путописи IV од Милоша С. Милојевића, коју можете поручити:

https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/

Аутор текста: Иво М. Андрић


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X