Српски историчари/археолози настављају да збуњују - Ко је подигао Орловине у 6. веку ако су Авари разорили Сирмијум и овладали "Оностраним Сремом" - Мачвом:
"Сремом се назива географско подручје омеђено токовима великих река Саве и Дунава, које обухвата пространу и плодну равницу и валовите обронке Фрушке горе. Међутим, у средњем веку је назив Срема имао шире значење, тј. обухватао је и десну обалу Саве, простор данашње Мачве, те се у историјским изворима јавља и појам „Онострани Срем“ (Sirmia Ulterior). Та појава је одавно запажена и добила је своје заслужено место у историографији. Ипак, околности у којима је дошло до ње нису довољно расветљене.
Славна античка историја царског Сирмија окончана је аварским освајањем града 582. године. У наредна два века он је остао у њиховом поседу, заједно са целокупним подручјем некадашње римске провинције Pannonia Secunda или Pannonia Sirmiensis, између река Саве и Дунава, што је оставило велике последице по његов развој.1 Када су Франци под Карлом Великим уништили Аварски каганат 796. године, нашло се и то подручје у њиховим рукама.",
ИВАНА КОМАТИНА
Историјски институт Београд
ПРЕДРАГ КОМАТИНА
Византолошки институт САНУ, Београд
"Profesor Dejan Pavić rođen je u Sremskoj Mitrovici, 1962. godine. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Odeljenje za istoriju. Radi kao prosvetni radnik u školama na području
opštine  Mali Zvornik. Do sada je izdao četiri istorijske monografije: ” Hronika razvoja školstva”; ”Biografija Avde Karabegovića Srbina”; ”Knjiga o Radalju”; ”Drinjani”; ”Planinci i Porečani”.
Pored plodnog istoriografskog rada, Pavić je prošlo godine ostvario zapaženo veliki uspeh u javnosti. Njegova inicijativa za istraživanje lokaliteta ”Orlovine, nadomak Malog Zvornika urodila je plodom, opštinske vlasti su odobrile sredstva za finansiranje početnih istraživanja. Potonje otkriće crkve iz 6. veka iznenadilo je stručnjake i pobudilo njihovu znatiželju da taj prostor podrobnije ispitaju. Rukovodilac istraživanja dr Dejan Radičević, docent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta, potvrdio je da su otkrili ranovizantijski kompleks, čija gradnja odgovara vladavini cara Justinijana (527-565).", (https://www.infolo.rs/brasinska-ada-nova-knjiga.../).
"Dr Dejan Radičević: Arheoloških nalaza ima mnogo ali ne i sredstava za njihovo konzerviranje i prezentovanje
Arheološko nasleđe je blago od izuzetnog značaja za svaku zemlju. Arheološki nalazi oslikavaju tragove, ostatke ruševina i objekte kako AUTOHTONOG STANOVNIŠTVA, tako i predstavnika naroda koji su se kraće ili duže zadržavali na nekom prostoru i u određenom vremenu.
Po njegovim rečima u srpskoj arheologiji, U DEFICITU SU ISTRAŽIVANJA VEZANA ZA
RANI SREDNJI VEK, i neke projekte bi trebalo usmeriti na nama nepoznate stvari. Međutim, ključni problem je šta sa onim posle istraživanja. U nemogućnosti da ih konzerviramo, prezentujemo i sve ostalo, arheolozi su prinuđeni da veliki broj nalazišta nakon istraživanja zakopaju. To je u domenu nadležnih službi, Zavoda za zaštitu na prvom mestu. To su i mnogo veća sredstva nego za sama istraživanja i njihovo obezbeđivanje treba da bude zadatak u narednom periodu.", (https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=10347:dr-dejan-radievi-arheolokih-nalaza-ima-mnogo-ali-ne-i-sredstava-za-njihovo-konzerviranje-i-prezentovanje&catid=320:manastiri&Itemid=563).
Аутор текста: Предраг Ђурић

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X