Акција!

ТАНАСКО РАЈИЋ И БОЈ НА ЉУБИЋУ – Владимир Јевђовић

Оригинална цена је била: 4.30 €.Тренутна цена је: 2.60 €.

У времену када је култура сећања на веома ниском нивоу, активности аутора Владимира Јевђовића и његова љубав према прецима су резултирали овом лепом књижицом, као и свечаностима у част битке на Љубићу. Задивљен херојством Танаска Рајића, приближио је лик и дело овог српског великана како би сваки Чачанин знао колико је крви проливено да би се он слободно шетао својим градом. Од заборава су, поред великог Танаска Рајића и величанствене битке на Љубићу, отргнути и други јунаци попут Лазара Мутапа, рсенија Ломе, Јована Димитријевића Добраче, младог Васе Томића Книћанина, Аврама Лукића, којима су се Чачани већ одужили именујући по њима улице у граду.

Опис

Нашем српском народу је својствено кратко памћење.
Опште је позната чињеница да је наша пребогата историја
испуњена интезивним и турбулентним догађајима који су од
наших предака, обичних људи, створили хероје и мученике.
Нажалост својим заборавом олако их се одричемо, иако
се они нас не само да нису одрекли, већ су због нас и наше
слободе своју крв проливали. То се најбоље види из речи
проте Атанасија Буковичког који је био идеолог Првог српског
устанка: Браћо! Ево већ толике стотине година прођоше од
како се сва наша слава закопа у мрачни и за све нас тужни гроб
на Косову. Оданде се ножеви и пушке наше у кладе завлаче. Свети
олтари Божји, који су под нашим царевима као цвеће Србију
украшавали, постадоше коњске штале сада... Браћо, ми смо
робови, а нисмо само ми него и наши синови, унуци, праунуци
и тако довека; а браћо моја, три пута је боље умрети славно,
негo у ропству живити довека срамно Његово визионарство
и далековидост се најбоље огледа у томе што он размишља
о будућим генерацијама који ће бити робови, док им се ми
захваљујемо заборавом, губећи из свести мудру античку поуку
Historia magistra vita est (Историја је учитељица живота). Зато
нам се историја и понавља.
У времену када је култура сећања на веома ниском
нивоу, активности аутора Владимира Јевђовића и његова
љубав према прецима су резултирали овом лепом књижицом,
као и свечаностима у част битке на Љубићу. Задивљен
херојством Танаска Рајића, приближио је лик и дело овог
српског великана како би сваки Чачанин знао колико је крви
проливено да би се он слободно шетао својим градом. Од
заборава су, поред великог Танаска Рајића и величанствене
битке на Љубићу, отргнути и други јунаци попут Лазара Мутапа,
Арсенија Ломе, Јована Димитријевића Добраче, младог Васе
Томића Книћанина, Аврама Лукића, којима су се Чачани већ
одужили именујући по њима улице у граду. Нека би га Господ
укрепио да настави овако ревносно да негује културу сећања
1 Петар Јокић, Казивања о српском устанку 1804, Београд 1980,

и према другим великанима из наше историје, који не мањкају
нашем народу.
Са посебном ревношћу се Чачанин Владимир посветио
баш битки на Љубићу, која је била највећа и најважнија битка
у Другом српском устанку. Захваљујући њој кнез Милош
Обреновић добио је маневарски простор у дипломатији.
Одмах по подизању устанка на Цвети 23. априла (по грађанском
календару) 1815. године почела је опсада Чачка (25. априла).
Тада су устаници под вођством Јована Обреновића и Лазара
Мутапа продрли у турски шанац све до данашње цркве
Вазнесења која је тада била претворена у џамију. На тренутке
је варош бивала готово и ослобођена све док Турцима нису
дошле у помоћ огромне војске предвођене Имшир-пашом
(познатијим као Ћаја-паша) и Хусен-пашом Врањанцем, после
чега су устаници били принуђени да се повуку на брдо Љубић
и ту да утврде шанац.
Не сачекавши да Срби утврде шанац 7. маја турска
војска од 5000 људи напала је око 1500 Срба на Љубићу, вешто
користивши фактор изненађења. У тој битки Срби су жестоким
отпором натерали Турке на повлачење.3 Као одмазду за
овај пораз један одред Арнаута зверски је прогонио српско
становништво које је било у збегу код манастира Сретење
под Овчаром. Бежећи од бесних Арнаута једну групу је спасио
игуман Никоља Неофит са неколико момака напавши Арнауте.
Друга група се нашла на левој обали Мораве код некадашњег
манастира Преображење (пре изградње пруге). Тада су жене
штитећи своју част са својом децом скакале у воду. После чега
је настала трагична сцена када је Морава носила српску нејач у
смрт, река је била препуна мајки, деце и беба у колевкама.4
У међувремену српској војсци дошли су у помоћ
Милић Дринчић и Јован Мицић, као и устаници из Јасенице
које је предводио легендарни Танаско Рајић и Аврам Лукић
из пожешке нахије са војском.5 Затим су се поделили на три
2 Миладин Стевановић, Други српски устанак, Крагујевац 1990, 94.
3 Родољуб Петровић, Љубићки векови, Чачак 2015, 30.
4 Вук С. Караџић, Први и други српски устанак; Живот и обичаји народа српског,
Нови Сад 1969, 280. шанца. Први су чинили Рудничани на челу са Милошем, други
Гружани под командом Јована Добраче и трећи Београђани
и Ваљевци,6 док је Турцима дошла у помоћ огромна помоћ из
Нове Вароши, Сјенице и Новог Пазара.7 У новој битки 2. јуна
Срби су остварили другу величанствену победу над огромном
турском војском. Понети победом, српске војвoде су направиле
стратешку грешку. Хтели су да више стегну обруч око Чачка и
зато су напустили брдо спустивши се у долину Мораве.

 

Из Предговора Милана Бојића

 

Повез: Мек

Формаг: А5

Број страна: 32

ISBN 978-86-81364-25-3

Рецензије

Још нема коментара.

Само пријављени корисници који су купили овај производ могу оставити коментар.