Акција!

ВЕРА У СРБА ДО ХРИШЋАНСТВА – Милош С. Милојевић

6.00 

Ова публикација представља дело Милојевића до сада мало познато широј јавности!

Како би приближили рад и дело Милоша С. Милојевића, Удружење “Милош Милојевић” из Црне Баре сабрало је чланке “Вера у Срба до Хришћанства” из часописа “Српство” из 1886/87. године у једну књигу.

На залихама

Опис

УВОДНА РЕЧ

Како би приближили рад и дело Милоша С. Милојевића, Удружење “Милош Милојевић” из Црне Баре сабрало је чланке “Вера у Срба до Хришћанства” из часописа “Српство” из 1886/87. године у једну књигу.

У свом делу “Наши манастири и калуђерство” из 1881. године Милош С. Милојевић пише:
“Овај је део нашег органског народњег српског тела, старији о од саме државе наше, као највећег врха
савршенства, до ког човек, и у опште човечанство, може доћи, коме и тежи сваки народ и свака народност
на свету, на на жалост најмањи их део овај достижу, а још мањи користе се благодетима њеним; јер, да
се не упуштам у доба српско пре хришћансва, у којем видимо ову установу, на оваким истим месностима
и. т.д. но у другим облицима и под разним називима, разних Жречева и Жречица и.т.д. још у прво време по
Христу, српски је народ у овим крајевима, и на овој својој светој земљи, примио Хришћанство из уста
самих апостола Христових и њихових првих ученика, па и ову установу, и ако у првим вековима, у другом
облику и називу, али суштини и цељи овој и истој.”

део Уводне речи уредника

 

ПРЕДГОВОР

Ришћанство је настало из старе србске вере једнобоштва, у којој је један Бог имао безброј облика (хенотеизам). Извор живота и сваког постања у старој србској вери је светлост, баш како стоји у Јеванђељу по Јовану: Бог је светлост! Њена суштина је борба светлости и таме, у којој је свет претстављен као холограм светлости.
О тврдњи да је ришћанство настало из старе србске вере једнобоштва, сведочи једна веома проста
чињеница, а то је да су србски народни празници истоветни са црквеним, јер институција цркве никако
не може да буде старија од народа! Уосталом, Еусебије учесник Сабора у Никеји директно сведочи у својој
хроници света, да је Стојан, алијас Константин, на Никејском сабору увео народне обичаје у ришћанство.
О ком то народу пише Еусебије? О „дивљим“ Србима, које је ришћанству учио његов савременик
Никета владика Беле Паланке - како стоји у Католичкој енциклопедији. Чувени амерички историчар Тојнби
тврди, да су Срби на Балкану барем 1000 година преРиста, а владајућа европска наука је још пре двадесетак
година померила долазак „Словена“ на трећи век, што значи да нема „сеобе народа“ нити досељавања у
седмом веку. Права истина је да су Срби у Подунављу од искона, или барем од мезолита, о чему сведочи и
Нестор Кијевски, али лажна историја не може да се уклони преко ноћи!

СПЦ и данас слави светог цара Мелхиседека, свештеника Вишњег бога који је бескрвним обредом причестио Аврама. Нигде се не помињу Левити, јер патријарх Аврам је био од Аморита, али су их Јевреји
касније присвојили. У писаним историјским изворима, Аморити су Арими (Меди или Сарбати) или Арији,
Феничани и Филистејци (библ. Кананити). Очигледно, да је Мелхиседек из једнобожачке свештеничке касте
Арима или Меда, а управо је он први најавио долазак Исуса Риста са бескрвним обредом, и са његовом
крвном лозом!

део предговора Слободана Филиповића

 

Стара српска вера до хришћанства, трајала је од првог појава српског на овом божијем свету, у прастарој
и првобитној постојбини и отаџбини Срба, у обема данашњим Инђијама, па све у Србији, на овом Српском
(Балканском) тропољу, до државног примања Србима хришћанства 675 године по Христу, под својим Краљем
Будимиром, сином Краља, или кнеза, Звонимира, који је Србе другим државним преселењем из старе Србије,
данашње Ђерманије (Немачке) преселио у Србију, на овом српском тропољу; а у Старој Србији, или данашњој
тако званој Немачкој, трајала је све до 13 и 14 века, у коме га Немци, под благословима и наредбама папа,
држећи у једној руци мач и огањ, а у другој Библију и Еванђеље, на немачком језику, коначно не уништише,
те са насилно натуреним хришћанством, које је никло из пепела и згаришта, костију и крви тамошњих Срба,
и понемчише све тамошње Србе, о којима је још и наш Силни цар Душан водио бригу, кад је на Сереском
сабору, а после одржане пебеде у Криму над Татарима запитао своје великодостојнике и саборнике: „на коју
ћемо страну? Да ли на Грчку (Турску) или Алеманску?”...Милош С. Милојевић

Повез књиге : тврд
Страна : 67
Формат : 13×21 цм
Писмо : ћирилица

ISBN 978-86-81364-21-5

COBISS.SR-ID 62379529
Година издања: 2022.

Рецензије

Још нема коментара.

Само пријављени корисници који су купили овај производ могу оставити коментар.