Опис
Славећи и сам Светога Јована као своје крсно име, желео сам одавна да за своје сасвечаре, као и за све добре православне Србе, напишем живот нашега великог свеца. С тога сам већ од више година прочитавао што год сам у разним књижевностима налазио написано о Светом Јовану. И ова књижица, коју сад предајем у овом облику јавности, плод је тога прочитавања и проучавања. Нисам ни намеравао да пишем учено дело, пуно навода из многобројних других дȇла. Желео сам да читаоцима из ширег нашега читалачког круга пружим књигу, у којој ће јасно и разумљиво бити изложени главни догађаји из живота Светога Јована, и да тиме подмирим једну потребу, за коју ми је изгледало да доиста постоји.
Нека је Слава нашем великом свецу! Нека се његово свето име слави у српскоме народу кроз све векове, докле траје сунца и месеца!
На Св. Николу, 1901. у Београду.
Чеда Мијатовић, академик.
О аутору:
Чедомиљ Мијатовић је рођен 1842. године у Београду. Отац, родом из Јаска у Срему, био је професор земљописа и историје у Kрагујевцу и Првој београдској гимназији у Београду, а мајка Kристина-Рахела била је из Великог Бечкерека и имала је шпанско порекло. Kрстила га је сестра кнегиње Персиде Kарађорђевић у Саборној цркви у Београду и дала му име Чедомиљ. Мајка га је увек звала Чедомир. Тако се оба облика имена налазе на његовим списима, као и име којим су му тепали – Чеда или Чедо. Основну школу, гимназију и Лицеј завршио је у Београду, на Великој школи студирао је правне науке, да би затим студирао политичко-економске науке на универзитетима у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу. На студијама се упознао и оженио Енглескињом Елодијом Лотон. По повратку у Србију ради неко време као професор Велике школе, а затим се укључује у политички живот.
У српску политику политику увео га је Јован Ристић, вођа либерала и велики русофил. Под његовим патронатством Мијатовић 1873. први пут улази у владу као министар финансија, али је и секретар младом кнезу Милану с којим ће се у то време зближити. Након Берлинског конгреса Чедомиљ Мијатовић постаје политички противник Јовану Ристићу, а на спољну политику почеће да гледа потпуно различито од њега. У неколико корака, Мијатовић је прешао пут од русофилије, преко мађарофилије – при чему је значајну улогу у томе имало и његово искуство с грофом Андрашијем – до аустрофилије.
„Имао је лакоћу говора и брзину закључивања која се није свиђала људима из народа“, записао је о њему Слободан Јовановић. Сам је једном рекао да боље познаје Енглеску него Србију. Дивио се Гледстону, писао о Kосову, потписао Тајну конвенцију са Аустроугарском. Био је универзитетски професор, председник Српске краљевске академије, књижевник, преводилац, један од оснивача Српске централне банке, министар спољних послова, српски посланик у Лондону, аустрофил и англофил.
Повез књиге : тврд
Страна : 124
Формат : 21 цм
Писмо : ћирилица
Издавач: Мирдин – Младеновац
Година издања: 2021.
ИСБН 978-86-86293-8
Рецензије
Још нема коментара.