Опис
Према ДНК-генеалогији, српски простори на Бакану представљају „прапостојбину Прасовена, Аријеваца, „Индо-европљана“. И одатле су, преко Руске низије, Прасловени стигли до Индије, Ирана, а један њихов крак и до Арабијског полуострва. И они су у Индију донели свој језик. „Аријевски, Прасловенски, Санскрит. Или протосанскрт, ако хоћете“; и то се догодило“ пре 3500-3400, тј 1,500-1400 година пре наше ере. У индији је (тај језик) напорима великог Панинија углачан у санскрит и пре отприлике 2400 година, близу почетка наше ере… И све указује на то да нема „индоевропских“, „индоиранских, „индогермаских“ језика и да се „од Индије па све до Европе пружа иста скупина језика – аријевских“. И да је „време да филолози-језикословци заведу код себе ред. Ми ћемо им, стручњаци за ДНК-генеалогију, помоћи (Кљосов).
Повез: Тврд
Страна 211
Издвач: Мирослав
Година: 2021
ИСБН: 978-86-7056-476-3
Рецензије
Још нема коментара.