8.60 €
Пет чула имамо да се њима играмо;
Око види, рука дира, нос мирише,
језик куша, ухо слуша.
Свако чуло своју стварност искушава,
Живот своју слику уиграва,
Слику што чулима одговара,
И поврх тога свега,
Док наш дух размишља,
Kонтемплира, или медитира,
Интелект све то лепо простудира…
Пет чула имамо да се њима играмо;
Око види, рука дира, нос мирише,
језик куша, ухо слуша.
Свако чуло своју стварност искушава,
Живот своју слику уиграва,
Слику што чулима одговара,
И поврх тога свега,
Док наш дух размишља,
Kонтемплира, или медитира,
Интелект све то лепо простудира…
Аутор: Милован Станков
Издавач: Мирослав
Издање: 2025
Повез: Тврди
Страна: 63
ИСБН: 978-86-7056-631-6
Само пријављени корисници који су купили овај производ могу оставити коментар.
Милорад Кнежевић је величанствено коракнуо у разоткривање истине о развоју људске цивилизације. Учинио је то користећи се садржајем и језиком најстарије светске поезије, писане на санскритском језику и сачуване у Индији. Реч је о „Ргведама“…Из поговора Слободана Јарчевића
Олга Луковић-Пјановић је с правом свом делу дала наслов „Срби… народ најстарији“, можда и не мислећи у буквалном смислу, већ као у истину веома стари народ, који заслужује да се о његовом пореклу и дугој историји зна и више и објективније. Њој је горњи наслов, рекли бисмо, био Мото.
Књига „Бивши Срби“ Слободана Јарчевића крцата је подацима из српске повјести, али подацима за које као да никад нисмо чули. Можда смо их наслућивали, али, онако, како се то каже – подсвешћу…Из предговора Звонимира Трајковића
Кад су се издвајали из српског етничког корпуса, Хрвати су престајали да буду народ и постајали католици. И у немачко историјско памћење (у Тридесетогодишњем рату 1618-1648) уписали се по изреци „Сачувај ме, Боже, глади, куге и Хрвата“, а Србе задуживали Јадовном, Јасеновцем и хиљадама „мањих“ стратишта широм Павелићеве и Туђманове НДХ. У историју безумља, осим тога, Хрватска се уписала и …
Рецензије
Још нема коментара.