Опис
Погледајте представљање књига и аутора овог дела у две тематске емисије:
Мноштво грчких митова може се објаснити само помоћу српских обичаја, веровања и предања…
Циприен Роберт, Париз, 1846. године
Дело Бела пчела у три књиге представља прилоге за митолошку историју Срба, јер како је говорио и Ниче, Човек будућности – то је онај ко има најдуже сећање..
Сам назив дела Бела пчела уводи у давна времена, јер је народни израз за најстарију преткињу – прамајку од које сви потекосмо, као што је за мушког претка Бели орао, те нас и ове књиге воде на дуг и занимљив пут кроз време, објашњавајући многе митолошке, лингвистичке и историографске недоумице, које праве смутњу бољем разумевању прошлости и нашег места у свету.
Из предговора аутора:
Трагајући за нашом прамајком Белом пчелом нађени одговори наметали су нова питања. Морао сам проћи, најпре, свих оних 7524. године, које је избројао наш србско-словенски календар од уређења света, и даље у прошлост, где год сам осетио траг и присуство наше прамајке, до самог Стварања света, када су Бог и Мудрост (симбол, епитет пчеле) створили свет. Kолико ићи далеко у прошлост? Где је и када рођена наша Прамајка? Kада је она понела атрибут Беле пчеле? Зашто је Бела пчела наш предак у тринаестом колену? Памтимо ли и раније претке? Где се ту и у ком колену налазе богиње са атрибутима Змије, Род- Рибе, орлушине, краве, крмаче и има ли их још? Зашто је само код Срба Бела пчела? Има ли то везе са настанком србског народа? И што сам се даље удаљавао у дубину векова, то сам више схватао шта нам се дешава данас и шта нам се може десити сутра.
Једна од највећих препрека за утврђивање научних истина о развоју европске културе белог човека и кретању народа на просторима на којима се простире ова култура, јесу западни научни ауторитети, који су поред своје научне радозналости у својим истраживањима подлегли геополитичким интересима својих средина. Свесно, или у недостатку информација, које шу се појавиле касније током XX века, створили су стереотипе које је данас тешко изменити или прескочити. Нарочиту препреку чине стереотипи о античкој Грчкој култури, изграђени током романтизма XИX века, које је неопходно прескочити да би се могло ићи даље. А овој култури одредити одговарајуће место, које је свакако значајно у ланцу развоја културе белог човека. Појављивале су се групе стручњака, археолога, историчара које су међусобно сарађивале и постизале консензус око читавог низа чињеница насталих из предрасуда, вршећи реконструкције догађаја без јасног историјског увида, које ни касније археолошке и друге чињенице нису могле уклонити. Ти резултати су се даље користили стварајући нове претпоставке, које су доводиле у заблуду будуће генерације научника неспремних да доведу у питање рад својих ментора. За резултат смо добили стварање одређених званичних ортодоксних ставова, који су за неупућене и неспремне да преиспитују чињенице, постајали неоспоме истине, датости историје. Ауторитети су стицали монопол над изворима, усмеравајући токове истраживања у правцу научних интереса. Треба имати на уму др Милоја Васића ,,оца наше археологије“, како га назива Павле Станојевић, који је писао у „Историјском часопису“ 1955. године о „диригованој археологији“, помињући „нордијску историографску школу“ и њене погубне последице по нашу историјску науку. Указао је да „диригована археологија“ нажалост постоји код нас и данас и да му је била „дужност да скрене пажњу на велику празнину у историјској науци код нас“Ј Последице Берлинског конгреса које нас прате од тада до данас, поред дириговане ‘археологије мареријалногнаслеђа’, ‘археологије обреда’ и ‘археологије језика’, дириговани су и сви други видови истраживања националне и народне прошлости Срба, али и других словенских народа. Најжалосније је то што у стварању тих неистина предњаче србски историчари. Једна од највећих препрека коју србска акадамска памет не може да прескочи је фалсификт у делу Kонстантина ВИИ Порфирогенита ,,Де Адмимстрандо Империо“ (О управљању царством), у коме између осталог пише о досељавању Словена и Срба на Балкан у ВИИ веку. То је препрека коју наши историчари, и не само наши, не да не могу да прескоче, него и неће, подмићени чланством и апанажама бројних европских академија. Тако бројни томови објављиваних књига србску историју почињу са Порфирогенетовим ВИИ веком.
У тексту “Забрањена археологија и историја Срба” др Ђорђе Јанковић каже: “Средином XX века у стручној јавности Америке појавио се појам ‘форбидден арцхеологy’ (забраниена археологијајкоји је означавао сва она истраживања потврђена новим научним методама чији се резултати нису уклапали у тадашње званичне ставове науке. Реч је о наметању “истина” ради пројектовања новог света по вољи великих сила.”
Мој циљ је да овом књигом осветлим нашу митску прошлост и доведем у неки хронолошки ред, како мислим да треба, или бар да укажем на проблематику хронологије која неминовно прати овакве врсте књига. Ово без намере да то буде једина истина или закључак, већ само да изнесем своје мишљење. Чињеница је да постоје многи фалсификати, и системска криза традиционалне хронологије историје, постављене у делима Жозефа Скалигера, али она је још увек важећа код већине историчара. Зато се нећу бавити противуречностима и анахронизмима у ширем смислу, сем да укажем на проблем. Немам проблем са ауторитетима ни са институцијама, као што је XИX васељенски Тридентски сабор, који је на крају свог рада, 1563. године од Христовог рођења, наредио да се спале сви документи који противурече Скалигеровој хронологији.
У својој књизи Цхронологy оф тхе Анциент Wорлд, Лондон ,1969. Ј. Е.Бицкерман пише, да су једино Срби, са својим истим садашњим именом, били пре свих старих народа и “наметнутих цивилизација”, да су били пре старих Сумера и осталих народа у далекој прошлости.1
Данас и убудуће истраживач мора бити спреман да преиспитује све чињенице до којих је дошла европска и светска наука, без обзира на ауторитете, као и античке ауторе, јер се непрекидно појављују нова открића, научне дисциплине и технологије проверавања доказа, успостављају се нове хронологије. Ова књига је својеврсна потрага за темељима србске историје, оним темељима које није налазио Н. Зупанић, а који су утемељени на ‘гробу претка’ на почетку културе, на којој Срби граде своју историју већ 7524 године од уређења света.
Жалим што ћу ову књигу штампати у латиници јер сам је првенствено наменио онима који су се отуђили од ћирилице, писма које је укоренило Ијудско биће од времена Винче до данас.
Аутор Љубивоје Јовановић
ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: Испоруку књиге врши аутор Пост Експресом само за Србију!
Рецензије
Још нема коментара.