1830. године кнез Милош Обреновић изборио се за укидање османског феудализма у Србији, што је потврђено 1833. године, тиме је створио услове да решава аграрно питање. Дајући земљу сељацима коју обрађују, ствара слободне људе који у будуће бранити своју слободу и своје огњиште. После протеривања кнеза Милоша Обреновића и Михаила Обреновића 1842. године, Тома Вучић Перишић са својим мафијашима потпомогнут Адамом Чарторијским и католичке Француске, доводе на власт Александра Карађорђевића. Међу првим радњама мафијаша била је да ограничи слободу српских домаћина и укине загарантовано право на земљу коју обрађује. Доношењем Грађанског закона 1844. године (исте године мафијаш Илија Гарашанин ствара "Нарчетаније"(?)) чиме озакоњује укидање "сељачког окућја". Повратком поново на власт у Србији Обреновића 1861. године поново се уводи "сељачко окућје", а српски домаћин добије слободу и неотуђиво право на власништво земље коју обрађује. Преломна година којом се омогућава уништавање српског домаћина 1873. година када у Владу први пут улазе следбеници мафијаша Илије Гарашанина, Стојан Новаковић и Чедомиљ Мијатовић (министар финансија, мења економску политику Србије коју је поставио Коста Цукић). У исто време врши се напад на рад и дело Милоша С. Милојевића проглашавајући га за лудим и шарлатаном, како би га што више оцрнили код српских домаћина. Српски домаћини нису се дали преварити већ су му многе песме испевали о његовој храбрости и српству.

Пише Милош С. Милојевић "Путопис" свеска IV, - Путничке слике ваљевског округа - од странице 173 до 175 у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре књигу можете поручити: https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/

"Кућа је кмета Иве прекрасна, лепо олепљена и оварисана (окречена), са кровом, као што је то обичај, трипут вишим, но што су дуварови. Покривена је сва прекрасном четвороуголном, дебелом шиндром, а то је знак богатства, изобиља па и раскоши. Но нека стоји спољашност, ваљда ћемо опет изаћи на двор. Сва се кућа састоји из једне велике собе, чисте, непатосане и добро поливене водом, која је нешто од тога, а нарочито од подрума под њом, доста влажна. Она је, као што је то обично, обрнута истоку; јер се у њој иконе и у њој се зими моле Богу, па ваља да је обрнута тамо куд треба. Баш на сред собе, а готово у правцу међу два источна прозора, који су подапети хартијом, стојаше велики липов сто (астал), темељно направљен. На овоме, осим неколико листића од неке песмарице и друге неке књиге, стојаше за три прста дебела громилица акта, - сва архива општинског суда од постанка овог па до данас. Ми растурисмо ову грдну архиву и видесмо: да се она састоји и из некаквих прописа, који не иду у званичност; да има два ли три ли акта у којима пише: „налажети се да си тог и тог пре зоре у среској канцеларији. Или: тог и тог доћи ћу тамо у Скобаљ; заповедам ти да ручак што може бити бољи зготовиш. Ракија таква и таква нека се метне ту и ту у хладну воду, да се разлади. Купи од тога и тога; јер ону твоју немогу да пијем. Истина да је добра, али је одвише мека. Вино оно купљено из београдске нахије нарочито за моје доласке да метнеш у воду ту и ту, да се разхлади добро. Нека се постави под том и том липом или којим другим дрветом (гледајући у које је доба године долазила таква наредба), код те и те воде, у ливади тога и тога. У гибаницу нека метну толико и толико скорупа, масла, јаја скорашњих и то толико пачији, оволико ћурчији, гушчији, а толико и толико кокошији; толико и толико, и тако и тако да се пече, у то и то доба да се метне под пеку, са толико прста дебљине да се покрије супепелицом, па жеравицом, па жаром и т. д. Јагње! Е, јагње јагње!? Јагње да купиш из оваца тога и тога из Борка (или ког десетог села капетаније надлежне), или из оног тамо до Љига беогр. нахије; јер ваши јагањци нису добри и дебели у ово доба године. Они Љишски су сада бољи, а од ваших из вашег села заклаћеш кад у то и то доба године дођем. Изпећићеш га на виновој лози, које ћеш метнути у толико дуго, широко и дубоко ископано у земљи огњиште и т. д. Кажи оним сељацима оца (... мат… бог ...) и т. д. и т. д., нека буду ту и ту и с тим и тим, да им се она парница сврши. Онај са разбијеном главом на тој и тој преслави и т. д. нека се добро спреми; њему ће бити или 25 по г… или 1 година робије“ и т. д.

То су званичне ствари, а приватан човек не сме се мешати у власт."

Први број "Тежак"

Милош С. Милојевић схватио је да снага кнежевине Србије у јачини српског сељака. Како би ојачао положај српског домаћина 25.01.1869. године оснива се Српско пољопривредно друштво, међу оснивачима био је Милош С. Милојевић. Циљ Српског пољопривредног друштва ширење стручних знања међу сељацима, као и популаризација нових сазнања у пољопривреди. Покреће лист за српске домаћине "Тежак", чији је први уредник био Милан Миловук (оспораван од мафијаша југословена). 

Милош С. Милојевић није био само теоретичар, него после протеривања из Београда 1881. године у Лесковац, купио пољопривредно имање у селу Бувце. На свом имању учи српске домаћине на ново ослобођеним српским територијама савременом воћарству.

150 година југословени уз свесрдну помоћ запада покушава да униште српског домаћина. Мада многи српски домаћини нису чули за Милоша С. Милојевића они су данас његови следбеници у очувању српства. Само јак слободан српски домаћин, чини јачом Србију!

Аутор текста: Иво М. Андрић


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder
X