КАКО СУ ЈУГОСЛОВЕНИ ЛАЖИМА ПОКУШАЛИ ДА ОМАЛОВАЖЕ РАД МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА

Званични лист Југословенске академије знаности и уметности Загреб био је "Старине". У броју за октобар 1878. године, на страници 260, пише Љубомир Ковачевић (потрчко Стојана Новаковића): "U „ Vidovdanu “ (уредник листа "Видовдан"  Милош Поповић, рођени брат југословена Ђуре Даничића прим.аут.) za 1870. g . broj 95. u „ Novostima “ objavljenisu ovi natpisi, ne znam po čijem čitanju , vrlo pogrješno . Prvi jeod 1002. godine , jer je tako pročitana prva riječ ace . Ostali jenatpis : „ Bdejan Saprić Kondić , pisa ga sinovac Pribičko “ . Drugije kamen od 1038. godine , jer je tako pročitana početna riječ naboku kamena ann . Natpis je pročitan : „ Ase leži Mojisav Pripkovićna svoji zemli plemetoj u koje doba bje juni Komnin ( imperator( tako ! ) , i gospodinu Novaku ( pod ) Urošem kraljem ( tako ! ) , djetesvoje 1038 smrt umorila Balšu ( tako ! ) megju družnoj, a se postavibjeljeg Dragutin na bratje svojem , a se pisa Petko Ščuk “ . Trećije kamen dobro pročitan , samo što je sad prva riječ ( ace ) zamijenjena godinom 1202. Četvrti je natpis od 1205. godine , jer sad acetoliko vrijedi. Natpis glasi : „ Leži Obren Milatović i Dobrija odObrnja “ . Прочитај више…

ФАКСИМИЛИ КОРИЦА СПРСКИХ ИЗДАЊА ОД 17 – 19. ВЕКА

У делу Иво Вукчевић "Словенска Германија" од стр. 434 - 444 приказани су факсимили корица српских издања од 17 - 19. века. Колико је ових издања коришћена код наших научника у њиховом научном раду? Поред римских и грчких извора постоје Прочитај више…

1818. ГОДИНЕ БИЛИ СМО СРБИ ТРИ ЗАКОНА

1818. године одштампа Вук Караџић "„СРПСКИ рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“, на народном, СРСПКОМ, језику.  Да би био СРПСКИ речник, Вук Караџић уводи шест слова Ј из латинице (у место старосрпског і) и Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ. Прочитај више…

КРАЉ ПЕРА И ЈУГОСЛОВЕНСТВО

Пише Милош С. Милојевић на стр. 12 у "Црте ратних слика" у издању "Шабачког Гласника" из Шапца: "Свако је од нас познато, да је у Херцеговини 1875. год. букнуо устанак под аустријском заставом, на којој је писало: "Живио наш краљ Прочитај више…

ПУТОПИС IV – ВИШЕ НИЈЕ КАО ШТО ЈЕ БИЛО

Пре него што је изашла из штампе "Путопис IV" од Милоша С. Милојевића писао сам да историја коју смо знали, неће бити иста. Потврда моје тврдње, поновни напади "југословенских научника" на лик и дело Милоша С. Милојевића. Довољно је цитирати Прочитај више…

ПРОБУЂЕНИ СЛЕДБЕНИЦИ ЈОСИПА ШТРОСМАЈЕРА У НАПАДУ НА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА

У задње време поново се јављају преко медија следбеници Јосипа Јуре Штросмајера. Поставља се питање: Зашто баш данас, напади на лик и дело Милоша С. Милојевића? После затишја од скоро годину дана на исти начин као и раније, покушава да Прочитај више…

СРПСКИ МИТРОПОЛИТ СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ МИХАИЛО ЈОВАНОВИЋ

Кроз судбину Митрополита Михаила Јовановића, види се борба у очувању српства како у тадашњој кнежевини Србије, тако у српским окупираним земљама под Османилијама и Аустроугарима. После убиства књаза Михаила Обреновића, изражена је борба између две струје у српској политици према Прочитај више…

МИТРОПОЛИТ РАШКО – ПРИЗРЕНСКИ МЕЛЕНТИЈЕ СПАНДОНИДИС

Митрополит Рашко - призренски Мелентије, био је на челу исте од 1854 -1895. године. Милош С. Милојевић у својим "Путопис IV", на страници 127, у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, описује митрополита Мелентија: "По свом повратку са поклоништва, Прочитај више…

СТОЈАН НОВАКОВИЋ, ХТЕО ДА ПОКАТОЛИЧИ СРБЕ?

Главни заговорник конкордата Ј. Ј.Штросмајер, припремио је нову скицу будућег споразума, коју је министар просвете и црквених дела др Стојан Новаковић предао кнезу Милану. Предлогом је била предвиђена слобода католичке вероисповести у Србији и утврђени поступак и услови за именовање Прочитај више…

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ О ХАЏИ РАФАИЛО ТОНИЋ, АРХИМАНДРИТ ИЗ ПЕЋИ

Како је и зашто у Призрену основана богословија, а не у Пећкој патријаршији, прочитајте "Путопис IV" од Милоша С. Милојевића у издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре.  https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/ На почетку поглавља, Пећка патријаршија, од странице 117, Милош С. Милојевић Прочитај више…

X