ПУТОПИС IV – УВОДНА РЕЧ (део)

Кроз вишегодишњи рад у Удружењу Милош Милојевић из Црне Баре дошао сам до закључка да је Милош С. Милојевић нападан не због научног рада већ политике. Одговоре на моју тврдњу наћи ћете у чланцима Милоша С. Милојевића и осталих који су писали за "Српство".

УВОДНА РЕЧ

„Српство“ је и свом огласу под „првом речју“ означило у кратко свој позив и свој рад, што и сад понавља: да ће по самом свом имену заступати укупно Српство, где га год и колико има, књижевним радом.“

                                                                   „СРПСТВО“, књижевни лист,

                                                                   Београд, 15. август 1886. год.

После катострофе у Српско – бугарском рату 1885. године, српска политика, како би оправдала своју погубну политику „напредњака“, престаје са прогоном српских родољубивих покрета и као последица тога оснива се Друштво „Свети Сава“. Говорећи о Друштву „Свети Сава“ довољно је написати да је одобрење за рад потписао Милан Кујунџић Абердар. Како би избегли контролу власти Милојко Веселиновић, Коста Шуменковић и Милош С. Милојевић покрећу лист „Српство“. Сарадници у књижевном листу „Српство“ били су:

1. Милош С. Милојевић, директор Лесковачке гимназије.
2. Јеврем Ј. Илић, професор Београдске богословије.
3. Моја Могош, свештеник из Болфана у Хрватској.
4. Вл. М. Јовановић, предавач Шабачке гимназије.
5. Дим. Петровић из Ђулекара и
6. М. В. Веселиновић, власник и уредник „Српства“.

Књижевни лист „Српство“ писао је о следећим темама:

1. Одељак етнографски
2. Одељак историјски
3. Одељак географски
4. Одељак филолошки
5. Одељак путописни
6. Одељак за обичаје и митологију
7. Одељак за народне песме и њихов значај итд.

Власник и уредник, Милојко В. Веселиновић, књижевног листа „Српство“, пише у уводном тексту:

„Већ по самом свом књижевном раду „Српство“ ће бити изван сваких унутрашњих партијских и месних страсти, стајаће на висини и сматраће све Србе као једну целину, необзирући се на религиозна и друга партијска умовања, једном речју: „Српство“ ће водити књижевну бригу о Српству ма где оно становало.“

Аутор текста: Иво М. Андрић

Књигу можете поручити: https://kupidar.com/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4/pupopisi-dela-prave-stare-srbije-4-epohalno-otkrice/