По завршетку студија и доктората у иностранству Коста Цукић враћа се у Србију 1848. године, када добија посао професора на Лицеју. У то време Србијом влада кнез Александар Карађорђевић. Због својих либералних ставова на предавањима Косту Цукића, протерују са Лицеја и премештају у администрацију, тадашња власт кнеза Александра Карађорђевића иза које је стајао Илија Гарашанин.

Након поновног повратка на престо, кнез Милош Обреновић нуди Цукићу место председника владе и министра иностраних послова, али се Коста захваљује на понуди, тврдећи да је исувише млад и да би неки искуснији државник требало да заузме то важно место. 

Са будућим кнезом Михаилом Обреновићем, Цукић успоставља блиске односе те постаје "човек од поверења". У другој влади од 1861-1867. године, а како би контролисао рад Илије Гарашанина, кнез Михаило Обреновић додељује два ресора Цукићу просвете и економије. За време министровања  Цукић поставља економске и просветне темеље будуће савремене Србије. Да је јача политичка струја Косте Цукића била од Илије Гарашанина, доказује смена Гарашанина 15.11.1867. године. После убиства кнеза Михаила Обреновића, политичка струја Илије Гарашанина протерује Цукића из Београда и поставља га за посланика у Букурешту.

Пријатељ Косте Цукића био је Илија Коларац, заједно су основали "Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца". Илија Коларац и Коста Цукић били су борци за српство против југословенства Илије Гарашанина.

Прва супруга Милоша С. Милојевића била је рођена сестра Косте Цукића.

 

Аутор текста: Иво М. Андрић


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

X