ИЛИРСКА СРБИЈА – др Јован И. Деретић и Драгољуб П. Антић

11.50 

Србска држава на Хелмском полуострву је постојала, без прекида, више од 700 година на просторима које у овој студији називамо Илирском Србијом. Она је наследила државно право од Западног Римског царства, њен оснивач Маркелин је био званично император, и од самих почетака је призната од Источног Римског (Ромејског) царства, да би то право предала модернијој средњовековној држави династије Немањића. Престоница Илирске Србије је од античких времена била Скадар …

Србска држава у Илирској Србији није описана само у „Летопису попа Дукљанина“ и његовој латинској верзији, преточеној у „Краљевство Словена“ Мавра Орбинија, како би се стекао утисак на основу писања модерних србских историчара. Ако би се прочитале студије неких других србских историчара од пре једног века, уочило би се прилично неслагање у хронологији и генеалогији владара. То је углавном последица покушаја да се древни родослови и хронологија усклади са наводима списа „О управљању Царством“, који је приписан византијском цару Константину 7. Порфирогениту из 10. века.
Однос србских историчара према пореклу и древној, па чак и новијој историји свога народа, ничим се не може правдати. Новија србска историја (током последња два века) обележена је устанцима и ратовима за слободу и опстанак србског народа и србске државе. Никакви историјски процеси, светски трендови међу великим силама, економске кризе, идеологије и сл. не могу бити оправдање за врхунске србске интелектуалце и међу њима нарочито историчаре, да изграде свој неозбиљан однос према сопственој историји, да прихвате најочигледније грубе фалсификате, па чак и да се „стваралачки истичу“ у спровођењу туђе политике на штету свога народа.

Уз књигу се добија и Лонгманова карта Европе из 814. године.

Формат: 18 x 25 цм

Број страна: 353

Повез: Тврд

Издавач: Ганеша клуб

ISBN: 978-86-84371-64-7

Нема на залихама

Опис

Србска држава на Хелмском полуострву је постојала, без прекида, више од 700 година. На просторима које у овој студији називамо Илирском Србијом. Она је наследила државно право од Западног Римског царства. Њен оснивач Маркелин је био званично император, и од самих почетака је призната од Источног Римског (Ромејског) царства. Да би то право предала модернијој средњовековној држави династије Немањића. Престоница Илирске Србије је од античких времена била Скадар.

Рецензије

Још нема коментара.

Само пријављени корисници који су купили овај производ могу оставити коментар.

Можда ће вам се свидети …

  • Ганеша клуб , Књиге

    РАТНИЧКЕ ДРЖАВЕ – др Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић

    После смрти Александра Великог настају нова царства, али се више векова одржавају тековине Александровог панцарства. По сличним обрасцима настају бројне ратнички оријентисане државе и њихово ширење доводи до раслојавања древног света у верском, језичком и културном смислу. Нове државе ће вековима следити обрасце Александра Великог, али ће њихов карактер све више бити заснован на ратничким слојевима, ратовима и војној моћи.

    Током …

    Брзи преглед
  • Ганеша клуб , Књиге

    ЗАПАДНА СРБИЈА – др Јован И. Деретић

    Ми Срби смо били врло немарни према нашем историјском наслеђу и то нам је нанело велике штете и у прошлости и у садашњости.
    Дозволили смо да нам други народи, према нама углавном непријатељски настројени, кроје нашу историју и одређују наша историјска права. У овом историјском прегледу посвећује се пажња западним српским земљама, а о другима се говори само колико је то …

    Брзи преглед
  • Ганеша клуб , Књиге

    АНТИЧКА СРБИЈА – др Јован И. Деретић

    АНТИЧKА СРБИЈА раскринкава старе представе о античком времену које нису засноване на научним чињеницама, него су хипотетички исконструисане ради попуњавања логичких и временских празнина, као и тенденциозних тумачења у политици доминације.
    Балкан (Хелмско полуострво) представља широко научно поље за истраживање развоја цивилизацијских сфера старог и новог света. Винча, Лепенски вир, Старчево, Сирмијум, Гамзиград и многи други археолошки локалитети не дају се …

    Брзи преглед